IQ Test

Izmerite svoj koeficijent inteligencije i pomozite Srbiji da bude na vrhu liste istrazivanja Evropske IQ asocijacije.Покрени IQ тест.

Зашто урадити управо овај IQ тест? * Овај тест су саставили највећи стручњаци у подручју мерења интелигенције.. * Захваљујући великом броју тестираних људи коначна оцена је много тачнија.. * Тест обухвата статистике оријентисане на европске земље.. * Добићете информације о Вашој интелигенцији у поређењу с осталим људима.. * Подржат ћете Србија у такмичењу за "најпаметнију државу" на свету... Покрени IQ тест. Koeficijent inteligencije (količnik inteligencije, koeficijent inteligencije, IQ) je numerički indikator stepena razvijenosti inteligencije. Procenjivanje inteligencije U procenjivanju inteligencije kao složene psihičke funkcije uzimaju se u obzir opšta sposobnost ličnosti (G-faktor ili generalni faktor) i mnoge naročite sposobnosti (S-faktori ili specifični faktori). Inteligencija se ne određuje samo na osnovu izrazite karakteristike jedne određene sposobnosti, ako druge opšte sposobnosti nisu prisutne. Tada se obično govori npr. o prosečnoj inteligenciji sa posebnom nadarenošću za neku određenu sposobnost. U ovakvim slučajevima se neretko sreće nešto niža inteligencija, nego što bi se možda čak očekivalo. Ovakvo razmatranje podelom na glavni i na specifične faktore koji određuju inteligentnost osobe nailazi na kritike autora koji se zalažu za multifaktorijalnu teoriju inteligencije, koja u obzir uzima sve relevantne sposbnosti. Za procese inteligencije potrebno je funkcionisanje i drugih psihičkih funkcija, kao što su svest, opažanje, mišljenje, pamćenje, koje su neophodne za normalno odvijanje procesa inteligencije. Po teoriji o nasleđu razmatra se genetička uslovljenost u razvoju inteligencije. Pritom se navodi veliki značaj činilaca sredine koji aktiviraju genetičko nasleđe i potom razvijaju inteligenciju do stepena određenog u genetičkom kodu jedinke. Do ovih shvatanja došlo se dugogodišnjim proučavanjem razvoja inteligencije kod blizanaca koji su živeli u različitim sredinama zajedno ili odvojeno. Vreme u kojem se razvija inteligencija je predmet rasprave i neslaganja među mnogim istraživačima. Dok jedni tvrde da se inteligencija razvija do 15-16 godine, drugi smatraju da se procesi razvoja privode kraju oko 24-25 godine života. Ima autora koji su stanovišta da se inteligencija, a naročito kod pojedinih osoba, razvija čak i posle 50. godine života. Merenje inteligencije Merenje inteligencije se vrši primenom testova inteligencije prilagođenih za određeni uzrast i populaciju i spada u domen rada psihologa. Rezultat testa je Količnik inteligencije (IQ-Inteligentiae Quotient) koji se dobija deljenjem umne (mentalne) starosti dobijene testom (u mesecima) i dobne ili kalendarske starosti (u mesecima). Na primer, desetogodišnje dete koje na testu inteligencije postigne rezultat prosečnog trinaestogodišnjaka ima koeficijent inteligencije 130 (100h13/10). Kod odraslih ljudi koeficijent inteligencije ne zavisi od uzrasta, već rezultat na određenom testu inteligencije predstavlja meru relativne razvijenosti inteligencije pojedinca unutar referentne grupe za koju je test standardizovan. U zavisnosti od vrednosti koeficijenta, visina inteligencije se može podeliti na nekoliko grupa: * Veoma visoka inteligencija (potencijalni geniji, IQ viši od 140) * Visoka inteligencija (IQ između 111-120) * Prosečna inteligencija (IQ je između 90-110) * Fiziološki tupi (IQ je između 70-89) Prisustvo poremećaja inteligencije sa vrednostima IQ manjim od 70 od rođenja, ili ako su ti poremećaji nastali tokom razvoja inteligencije, onda se radi o mentalnoj retardaciji (oligofrenija, duševna-mentalna zaostalost, slaboumnost), koja se dalje dijeli: * Laka duševna zaostalost ili debilnost (IQ je između 50-69) * Umerena duševna zaostalost ili lakša imbecilnost (IQ je između 35-49) * Teška duševna zaostalost (IQ je između 20-34) * Duboka duševna zaostalost ili idiotija (IQ je ispod 20) Ako je oštećenje inteligencije nastalo kasnije kada je već inteligencija razvijena, onda se radi o demencijama. Drugim rečima, navedena formula može se koristiti samo za izračunavanja koeficijenta inteligencije kod dece, a za odrasle se koristi postupak projekcije dobijenog skora na Gausovoj zvonastoj krivoj sa središnjom vrednošću (prosječnim IQ-om) od 100 i standardnom devijacijom od 15 ili 16. Noviji pristupi izračunavanju IQ-a svode se na matematičku transformaciju (percentil, percentilni rang) rezultata na testu inteligencije. Šta je IQ? Test je sredstvo kojim se meri jedan fragment ponašanja, a količnik inteligencije (IQ - inteligence quotient) predstavlja odnos između skora (rezultata) koji ispitanik postiže na određenom testu inteligencije i skora koji postiže prosečna osoba istog kalendarskog uzrasta na istom testu, kada su oba skora izražena istim načinom obeležavanja. Objašnjenje fenomena inteligencije zahtevalo bi puno prostora. Postoje psihometrijske metode za odredivanje koeficijenta, kao i razni kriterijumi koje se uzimaju u obzir kada se vrši merenje. Grubo rečeno koeficijent inteligencije predstavlja količnik vaših sposobnosti prikazanih na testu i životne dobi. Reč inteligencija potiče od latinske reči inteligere i znači razumeti, shvatiti. Postoje mnoge definicije inteligencije koje za sada ne definišu precizno inteligenciju kao psihičku funkciju. Mnogi autori se razilaze čak u razumevanju suštine procesa inteligencije. Jedni definišu da je inteligencija sposobnost rešavanja novih problema i snalaženje u novonastalim situacijama, dok drugi pak smatraju da inteligencija obuhvata sposobnost apstraktnog razmišljanja, razumevanje uzroka i posledica nekog problema, sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog, sposobnost učenja i prilogođavanja nekom zadatom cilju. Poneki autori se skoncentrišu na sposobnost lakog i brzog učenja i sposobnost sticanja novih sposobnosti. Ako se pokuša razvrstavanje različitih shvatanja inteligencije, onda bi se moglo uočiti nekoliko aspekta definisanja inteligencije, koji obuhvataju sledeće osobine ličnosti: * moć brzine adaptacije na postojeće i novonastale uslove * moć brzog i lakog učenja * moć apstraktnog mišljenja * moć brzine osetljivosti za zadati problem * računske operacije i shvatanje matematičkog problema * sposobnost korišćenja reči prilikom govora i pisanja, razumevanje ideja * moć globalne sposobnosti osobe uključujući svrsihodnu primenu svih napred navedenih sposobnosti. Podizanje koeficijenta inteligencije Koeficijent inteligencije možete podići jednostavnim gašenjem svetla. Možda će vam zazvučati fascinantno, ali nauka kaže da koeficijent inteligencije svog deteta zapravo možete podići jednostavnim gašenjem svetla. S obzirom na veliki pritisak koji sa sobom nosi upis na što bolje škole, roditelji neprestano traže načine da svoju decu učine što pametnijim. Možda će vam zazvučati fascinantno, ali nauka kaže da koeficijent inteligencije svog deteta zapravo možete podići jednostavnim gašenjem svetla... Jutro je doba dan koje svako dete mrzi. Ali uspeh u krajnjoj liniji zavisi i od načina na koji budite dete. Ako vam to zvuči neozbiljno. onda čujte šta kaže dr Frenk Loulis - autor knjige ”Odgovor koeficijenta inteligencije“. Po njegovom mišljenju moždani kapacitet svog deteta možete uvećati prekidačem... kojim palite plavo svetlo. ”Ako želite da probudite svoje dete veoma pozitivno i energično, verovatno je najbolje da ga izložite plavom svetlu. Ono delimično stimuliše mozak, čak i kada su zatvorene oči”, objašnjava Loulis. To je kao da vas bude peruškom, umesto zvucima teretnog voza. Naučnici kažu da plavo svetlo mozgu koji se budi smeta manje od regularnog belog svetla...što omogućava deci lakši prelaz na kongnitivnu misao. Deca su srećna i kažu da je ovaj metod daleko bolji od budilnika. A to nije jedini trik u Loulisovoj knjizi. ”Udišite na jednu, izdišete na drugu nosnu šupljinu“, kaže dr Loulis jer dotok kiseonika u mozak disanjem kroz alternativne nosne šupljine može da poboljša rezultate na ispitu. ”Gotovo je prirodno, da kad ste uplašeni i suočeni sa nekim testom ili izazovom, zadržite dah. Ako deset ili svega pet minuta podučavate učenike disanju, pomoćićete im da bolje uče, pamte i tako ostvare 10 do 20 odsto bolje rezultate.“ Postoji još čudnih načina da se poboljšaju rezultati na ispitima -žvakaća guma! ”Steknete ritam poput plesnog ritma dok vilicu pomerate napred - nazad“, kaže Loulis. Jeste – to zvuči kao noćna mora za nastavnike. Ali asociranje lekcije sa ritmom zapravo pomaže deci da zadrže informaciju i dišu kroz nos.“ Dr. Loulis dodaje da ”ako dišete na usta još i gubite koeficijent inteligencije”. Morate dakle disati na nos i kreirati metabolizam najpogodniji za telo i mozak. Žvakanje u tome pomaže.“ Tako razmišljaju naučnici... ali da li će se to primeniti i u učionici? ”Tokom istorije, rađale su se ideje u koje niko nije verovao, a pokazale su se ispravnim“, kaže nastavnica Elizabet Salerno i dodaje – da treba prihvatiti sve savete koji će deci olakšati život... Biće lakše i roditeljima.

Natrag na pregled članaka